Potrudićemo se da vam objasnimo koje su prednosti, a koje mane DIR sistema koji se sve više implementira u svim asocijacijama tehničkog ronjenja.
Sve je počelo krajem 80'tih godina 20. veka kada je tehnički ronilac, William Hogart Main, idejni tvorac DIR filozofije, radio na istraživanju pećina Floride. On je pred sobom imao jedinstven zadatak, da pećinsko ronjenje učini bezbednijim, jer je sve veći broj ronilaca stradao, roneći na već postojeći način i po postojećim procedurama koje nisu obećavale razvitak i evoluciju pećinskog ronjenja. William je pokušao je da uvede niz novih procedura i da što više pojednostavi opremu i način nošenja opreme, rukovodeći se svojim dugogodišnjim iskustvom. Njemu su se priključili ostali istomišljenici koji su pred sebe postavili isti zadatak, da uproste i učine bezbednijim ronjenje, kao i da što više produže vreme provedeno pod vodom. Ti pioniri DIR-a su bili Bill Gavin, Parker Turner i Sheck Exley. Svi oni su želeli da idu što dublje i da tamo ostaju što duže.
Kao rezultat ovog timskog rada, osmišljen je nov način konfiguracije opreme koja je dobila naziv po inicijatoru, Hogarthian sistem. Napisan je nov niz procedura i pokrenut je projekat WKPP (Woodvile Karst Plain Project), koji je u početku imao za cilj istraživanje brojnih pećina Floride.
Dalji razvoj DIR sistema su nastavili George Irvine i Jarod Jablonski. Oni su usvojili taj sistem, proširili ga na sve grane ronjenja, uveli dodatne bezbednose procedure i patentirali ga kao novi sistem pod sadašnjim nazivom DIR (Doing it right). Oni osnivaju asocijaciju GUE i počinju da propagiraju novi način ronjenja. Nastavljaju rad na projektu WKPP i proširuju ga na skoro sve poznate lance pećina u svetu. Kao logičan sled svojih aktivnosti, počinju proizvodnju svoje opreme i nju prezentuju kao jedinu ispravnu. Tada DIR sistem nailazi na prve poteškoće, jer ljudi koji su decenijama ronili na jedan način i naravno to radili uspešno, nisu bili spremni da tek tako prihvate novi način ronjenja, bez obzira na to koliko on bio dobar ili loš.
Bilo je naravno i onih drugih ljudi, koji su jedva dočekali ove revolucionarne promene u ronjenju, i odmah pristupili novoj asocijaciji.
U svakom slučaju, DIR konfiguracija i procedure su počele lagano da se ulivaju u sve asocijacije i implementiraju u sve kurseve tehničkog ronjenja. Polako su počeli da se pojavljuju i drugi proizvodjači ove opreme, tako da ona postaje dostupna širokim masama.
Novi pristup ronjenju je još jedanput promenio dotadašnju koncepciju. Izbačeni su svi nepotrebni delovi opreme. Čovek postaje centar ronilačkog umeća tj. njegove fizičke i mentalne veštine. U zavisnosti od ugla gledanja, DIR se na neki način može shvatiti i kao vrsta vojne obuke, jer podrazumeva konstantno usavršavanje fizičkih i mentalnih veština, koje imaju za cilj da ronilac uvek bude maksimalno skoncentrisan, uvežban i spreman da pravilno i pravovremeno odreaguje bez obzira na problem. Treninzi se sastoje od namernog izazivanja problema u kontrolisanim uslovima i adekvatnog odgovora ronioca na njih.
Kod konfigurisanja opreme koristi se samo ono što je neophodno za ronjenje i ona je ista za sve ronioce. Činjenica je, da ni najsavršenija oprema ne može nadoknaditi vašu nespremnost i neznanje, zato je jako važno biti pravilno obučen i stalno težiti ličnom usavršavanju. Novouvedene procedure u ronjenju su pojednostavljene i identične za sve članove tima. Potrebno je da imate partnera na kojeg se možete u potpunosti osloniti i koji se odgovorno ponaša za vreme ronjenja. Vaš partner je najbitnija karika Hogartian sistema. Gasne mešavine su standardizovane i jednake za sve ronioce. Ovakav pristup ronjenju omogućava vam da gomilu stresa ostavite na površini i uživate u ronjenju.
Ipak najvažnije, a možda i najbolje pravilo koje je proisteklo iz Hogartianovog pristupa ronjenju je "DON'T DIVE WITH STROKE". Pojam STROKE se definiše kao osoba koja zna da postoji bolje, ali ipak bira da neke stvari uradi na lošiji način. Postoje instruktori koji hrabre svoje učenike da rade nešto za šta nisu obučeni, ronioci koji ne planiraju svoje zarone, rone van svojih mogućnosti, zatim rone duboko na vazduh, idu na zahtevne zarone sa neodgovarajućom opremom, pri svemu tome bespotrebno rizikujući svoj ili tuđi život. Roneći sa takvim ljudima dovodimo sebe u situaciju da naš život više nije u našim rukama. U našem klubu neće biti mesta takvom načinu ronjenja.
DIR ronioca je najjednostavnije prepoznati po konfiguraciji opreme, koja uključuje nekoliko specifičnih, samo DIR-u svojstvenih elemenata.
To je, pre svega, dugo crevo za primarni regulator, koje je dugačko oko 2 metra. Zatim, wing style kompenzator plovnosti sa metalnom pločom, koja vam osim što je neuništiva, omogućava da je prilagodite svojoj konstituciji, pa samim tim smanjite količinu olova na pojasu. Podvodna lampa, koja se pre svega koristi za komunikaciju pod vodom a zatim i za osvjetljavanje podvodnog sveta oko vas. Jetfin tip peraja, koja se najčešće koriste u DIR konfiguraciji. Sva oprema treba da bude adekvatno pričvršćena, tako da ništa ne visi oko vas. Ovo su samo neke razlike koje su uočavaju na prvi pogled. Ono što je najbitnije za DIR ronioca i što ga čini drugačijim od ostalih ronilaca je njegov pristup ronjenju. Sve je podređeno timu i timskom radu. DIR ronilac je kompletan ronilac koji besprekorno vlada svim veštinama počev od horizontalne plovnosti, preko komunikacije pod vodom, do promene smera i dubine.
DIR vam u ovom trenutku omogućava najbolji i najkompletniji pristup ronjenju koji od vas puno zahteva, ali vam za uzvrat puno daje. Nadamo se da ćete i vi prihvatiti izazov i postati DIR ronioci.
Naravno, postoje i mane DIR sistema. Pošto se od ronioca očekuje da ima svoju opremu, potrebno je biti spreman za ulaganje vremena i novca da bi se to dostiglo. Na kraju, sigurno ćete dobiti jedan bezbedniji, sigurniji i zabavniji način ronjenja nego što ste do sada imali. Zato iskoristite priliku i postanite DIR ronioci.
