Ako ste se odlučili za DIR konfiguraciju, poželjno je da imate suvo odelo. Suvo odelo ima niz prednosti od kojih je najbitnija toplotna izolacija. Postoji dve vrste suvih odela:
- neoprensko
- trilaminat.
Neoprensko suvo odelo može biti:
- od običnog neoprena, koji je stišljiv (smanjuje mu se debljina) na dubinama, pa se korisi za plitka a duga ronjenja u hladnim vodama. Debljina odela se kreće od 5-7mm.
- od takozvanog "crash" neoprena, koji je nastao kao posledica evolucije u proizvodnji odela. To je vrsta neoprena koja je još u fabrici podvrgnuta velikom pritisku u cilju dobijanja tanjeg neoprena koji nije stišljiv na dubinama, a da bi pri tom ostaje relativno topao. Problem kod ovih odela je mala elastičnost, koja se javlja usled tvrdoće neoprena. Debljina im se kreće od 2 do 4mm.
Problem kod neoprenskih odela je taj što nam je potrebna veća količina tegova, koja nam kasnije na dnu predstavljaja nepotreban teret.
Trilaminat suvo odelo je neizostavni deo tehničke DIR konfiguracije. Napravljeno je od troslojnog (tri laminate) materijala. Prvi (unutrašnji) sloj je od materijala koji obezbeđuje dobru pokretljivost u kontaktu sa pod-odelom. Drugi (srednji sloj) je napravljen od tanke gume, koja je ujedno i membrana koja pravi hidro-izolaciju između ronioca i vode.Treći (spoljašnji) sloj koji se bira da bude što robusniji da bi odoleo oštećenjima, a u isto vreme, što mekši da bi obezbedio dobru pokretljivost ronioca.
Trilaminat odelo je nestišljivo, odnosno ne menja svoja svojstva sa promenom dubine. Ovo odelo je izdržljivije je od neoprenskih odela i veoma je lako za popravku ukoliko dođe do nekog oštećenja na njemu.Da bi se zadovoljila DIR konfiguracija suvo odelo mora imati kopčanje napred, tzv.“front zipper”. Za razliku od kopčanja nazad, mnogo je pristupačniji, lakši za rukovanje i zaštićeniji od potencijalnih defekata. Preko glavnog zipper-a uvek postoji i zaštitni, koji štiti glavni "suvi" zipper od razvlačenja ili otvaranja u toku ronjenja. Poželjno je da odelo ima teleskopski torzo radi lakšeg savijanja i pomeranja tela u njemu. Odela treba da budu od kvalitetnog materijala, duplo štepana i lepljena, sa dodatnim ojačanjima na spojevima kao slabim tačkama.
Na grudima se nalazi ulazni ventil. On je spojen sa Argonskom bocom kod konfiguracije za tehničko ronjenje, dok se u slučaju rekreativne konfiguracije povezuje na sekundarni prvi stepen regulatora. On se sastoji od jednog dugmeta koje predstavlja jednosmerni ventil za ulaz vazduha. Spajanje se vrši pomoću creva koje ima identični konektor kao kompenzator plovnosti, tako da se u slučaju oštećenja jednog od njih možete izvršiti zamenu.
Izlazni ventil "exhaust" je uvek otvoren i služi za izbacivanje viška vazduha iz odela. On se montira na desnu ruku , a u zavisnosi od stila ronjenja koji preferira ronilac može biti na gornjem ili donjem spoljašnjem delu ruke. Na svakom izlaznom ventilu je moguće podesiti količinu vazduha koja se može izbaciti iz odela u jedinici vremena. Treba ga podesiti tako, da u svakom trenutku može da izbaci više vazduha, nego što inflator može da upumpa. Na taj način izbegavamo “ispaljivanje” ukoliko dođe do oštećenja inflatora.
Sa spoljašnje strane nogavica se montiraju džepovi. Džepovi treba da budu veliki, bez zippera i da se zatvaraju se na preklop. U njima je postoji našivena elastična traka koja služi za kačenje svih stvari koje nosite pomoću double end-era, da ne biste izgubili stvari koje nosite. Kod suvih odela izrađenih za tehničko ronjenje obično su ojačani delovi na laktovima i kolenima.
Kod dugačkih zarona se radi osećaja konfornosti pri ronjenju, preporučuje ugradnja jedne veoma korisne spravice, koja služi za vršenje male nužde tzv. pee-valve. On omogućava da vršenje male nužde putem kondoma i ventila za izbacivanje. Ovo je veoma važno, jer za zahtevne zarone potrebno biti dobro hidriran, što posle izvesnog vremena dovodi do potrebe da se ta tečnost i izbaci iz organizma. Postoje i specijalni kondomi za žene koji su vezani na pee-valve, a alternativa su pelene koje su se ranije koristile i za muskarce.
Pošto trilaminat nema nikakvu toplotnu izolaciju, ispod suvog odela se mora nositi pod-odelo. U zavisnosti od temperature vode koriste se pododela različitih debljina, koja mogu biti od različitih materijala. U zavisnosti od specifične težine materijala odela mogu biti od 50g, 100g, 200g i 400g. Veoma je bitno da odela budu napravljena od materijala zvanog Thinsulate. On ima svojstvo da odvlači znoj i vlagu od tela i prosleđuje ga u deo izmedju pododela i odela, tako da je ronilac ostaje suv.
Na suvim odelima sa čizmicama postoje stezači listova koji služe da pomognu roniocu da što manje vazduha ulazi u njegove čizmice, ukoliko mu je to potrebno. Postoje i suva odela koja nemaju čizmice nego se završavaju čarapicama, a tek onda se na odelo obuvaju čizmice.