Ronilački regulatori

Kod svakog ronilačkog regulatora razlikujemo dva osnovna dela:

• prvi stepen, koji smanjuje pritisak gasa sa 200 ili 300 bara, u zavisnosti od boce, na oko 10 bara
• drugi stepen, koji smanjuje pritisak sa 10 bara na 2-3 bara.

Mnogi ronioci se odlučuju za primarni regulator visokih performansi, dok kao "back up" koriste regulator nižih performansi. U DIR konfiguraciji se koriste isti regulatori i za primarni i za sekundarni regulator.

Prvi stepen

Postoje dva osnovna tipa prvih stepena regulatora:

• klipni i
• membranski.

Klipni prvi stepen može biti:

• nebalansiran (standardni), koji se koristi za manje dubine i
• balansiran, koji poseduje vrhunske performanse, tako da na njegovu funkcionalnost ne utiče promena pritiska okoline, kao ni smanjenje pritiska u boci.

Klipni prvi stepen je jednostavnije konstrukcije od membranskog. Zbog velike izloženosti svih mehaničkih delova spoljašnjim uticajima, zahteva redovniju kontrolu ispravnosti. Sastoji se od klipa koji direktno zatvara ventil za dovod visokog pritiska u komoru srednjeg pritiska i opruge koja vrši pritisak na klip, sa druge strane. Opruga stoji na spoljašnjem pritisku i u direktnom je kontaktu sa okolinom. Kada ronilac udahne vazduh, pritisak u komori srednjeg pritiska opada, klip oslobadja ventil i komora srednjeg pritiska se ponovo puni vazduhom do trenutka kada ponovo dostigne pritisak koji je dovoljan da se klip suprotstavljajući se opruzi, vrati u prvobitan položaj i zatvori ventil. Ovaj proces se ponavlja više stotina puta u toku ronjenja. Sistem je osmišljen pre više od 40 godina i do dan danas je ostao gotovo nepromenjen i pri tom zadržao svoju funkcionalnost.

Membranski tip prvog stepena je kompleksniji i poseduje mnogo više komponenti od klipnog tipa. Pošto je ovaj sistem zatvoren, pa samim tim suv iznutra, pogodan je za ronjenja u hladnim i "prljavim" vodama koje sadrže pesak, kamenčiće i sl. Takodje je pogodan za podvodne radove. Poseduje fleksibilnu membranu u komori srednjeg pritiska. koja potiskuje podizač ventila na oprugu. Tada je sistem u zatvorenom položaju. Kada opadne pritisak u komori srednjeg pritiska, membrana izvrši pritisak na podizač ventila uz pomoć opruge, koja više ne pruža otpor i pušta vazduh visokog pritiska unutra. Komora se puni vazduhom i ponovo gura podizač ventila u početno stanje. Kao rezultat dobijamo prvi stepen koji izuzetno brzo prosleđuje vazduh do drugog stepena.

Drugi stepen

Drugi stepen regulatora takodje možemo podeliti na:

• nebalansiran, koji je izdržljiviji i jednostavniji i
• balansiran, koji ima bolje performanse, tako da na njegovu funkcionalnost ne utiče promena pritiska okoline, kao ni smanjenje pritiska u boci.

Takođe, drugi stepen regulatora može biti:

• "downstream", koji je u širokoj upotrebi i karakterističan je po tome što prilikom oštećenja pušta vazduh da izađe napolje (free flow) i
• "upstream", koji se prilikom nekog oštećenja zatvara i ne pušta vazduh da izađe.

Praktično, to znači da usled oštećenja "upstream" drugi stepen regulatora "čuva" vazduh, ali u isto vreme onemogućava roniocu da diše preko njega.

"Downstream" drugi stepen regulatora je u najširoj upotrebi zbog svoje sigurnosti i pouzdanosti. Downstream ventil se otvara u istom pravcu kao i tok vazduha. Radi na zahtev ronioca koji u svojim ustima pravi potpritisak (vakuum), u odnosu na pritisak u komori regulatora. Na taj način omogućava da vazduh prođe iz komore do usne šupljine u onoj količini kojoj je potrebna, jer čim se završi udah, ventil se zatvara. Ovo je najosetljiviji deo opreme ronilaca. Kvalitetan drugi stepen regulatora smanjuje stres, a povećava sigurnost i komfor ronioca.

Neki drugi stepeni regulatora poseduju polugu za podešavanje, čijim pomeranjem se smanjuje ili povećava osetljivost regulatora, odnosno količina vazduha koju će doći do ronioca. Ova poluga se, zbog sigurnosti, ne može dovesti u zatvoreno stanje.

Regulatori se još dele i na:

• primarni regulator, koji koristimo pri zaronu,
• back up ili sekundarni regulator, koji se koristi u izuzetnim slucajevima, kada zakaže primarni ili kada jedan od regulatora moramo da damo buddy-ju sa kojim ronimo,
• dekompresijski regulator, koji je montiran na bocu za dekompresiju,
• "stage" regulator, koji se nalazi na "stage" boci, u kojoj možemo pored "deco" gasa nositi i "bottom" ili "travel" gas. "Bottom" gas služi za disanje tog gasa na odredjenoj dubini, dok "travel" gas služi isključivo za prelaženje puta na odredjenim dubinama (izmedju površine i mesta na kome prelazimo na bottom gas) i
• argon regulator, koji se nalazi na argonskoj boci, koja sluzi samo za naduvavanje odela. Ovaj regulator se sastoji samo od prvog stepena.

Dir konfiguracija regulatora

Za razliku od klasičnog načina rasporeda regulatora na kakav smo navikli u rekreativnom ronjenju, kod DIR konfiguracije opreme ne postoji oktopus.Umesto toga, postoje:

• primarni i
• sekundarni regulator.

Osnovna razlika je u tome što se u DIR konfiguraciji "prijatelju u nevolji" daje regulator koji vam je u ustima, a ne neki koji visi sa strane, dok vi prelazite na sekundarni regulator koji vam je okačen oko vrata pomoću elastične trake.

Opsežnom analizom raznih kriznih situacija u kojima su ronioci ostajali bez sopstvenog izvora vazduha, došlo se do zaključka da ronilac koji ostaje bez vazduha, u najvećem broju slučajeva, poseže za regulatorom koji se drugom roniocu nalazi već u ustima, pa se pokazalo da ovakva konfiguracija opreme mnogo više odgovara realnim životnim situacijama.

Primarni regulator je povezan je sa bocama crevom dužine 210cm. To možda deluje predugačko, ali crevo je pažljivo obmotano oko pojedinih delova opreme tako da ga ona drži čvrsto uz telo, a sa druge strane omogućen je širok radijus manipulacije sa njim. Dugo crevo "kreće" od prvog stepena, iza "wing"-a izlazi na desnom boku gde se zavlači ispod kanister lampe ili džepa, a ako nemate ni jedno ni drugo, onda ispod noža koji stoji na opasaču, na sredini stomaka, ponovo "ide" gore oko vrata i sa desne strane vrata prilazi drugom stepenu regulatora.

Sekundarni regulator "kreće" od prvog izvoda i ide malo šire sa desne strane, vezuje se za elastičnu traku i kači oko glave kao ogrlica. Na taj način regulator se nalazi uvek blizu usta, odnosno na mestu sa kog ga u veoma kratkom roku možete staviti u usta. U slučaju da buddy-ju nestane vazduh, ronilac mu daje svoj regulator iz usta, a sebi uzima sekundarni koji mu stoji okačen oko vrata.

Kod regulatora je veoma bitno da i prvi i drugi stepen budu izbalansirani.

U DIR konfiguraciji prvi stepen je po DIN standardu, jer on poseduje niz prednosti u odnosu na INT standard. Neke od njih su: izbegavanje adaptera, bolje obezbeđenje od oštećenja O-ringa. Njihova prednost je i u tome što se ne mogu oštetiti ukoliko udarimo u nešto prilikom zavlačenja u brod ili pećinu. Preporučuju se oni koji izdržavaju pritisak do 300 bara.

Sa leve strane stoji manometar, oslobođen svih zaštitnih guma, na kome se na donjem delu creva nalazi karabin koji služi da se isti zakači na D-ring.