Našu priču o pronalasku olupine potopljenog broda Carlotta koji je potonuo davne 1942. godine kod Rta Platamuni u Crnoj Gori moramo početi pričom o MPS mikseru za nitrox i trimix, jer da nije bilo njega, mi na taj zaron ne bismo ni krenuli. Ovako se odvijala cela priča....
MPS mikser za nitrox i trimix mešavine stigao je po planu na adresu Dragana Gačevića u DC "Marina", tako da smo se i mi, Alfa Diving Team, pojavili u Herceg Novom, kako bismo zajedno sa njim povezali i pustili u rad mikser. Za one koji nisu detaljno upoznati sa ovim mikserom, reći ćemo da mikser omogućava da se nitrox i trimix mešavine direktno pune u ronilačke boce i da se odmah može krenuti na ronjenje, bez čekanja da se gasovi naknadno "pomešaju". Osim ovoga, sam proces punjenja mešavina je daleko lakši, čistiji i jednostavniji, a i ne radi se pretakanje čistog kiseonika, osim u slučajevima kada je potrebno dobiti u finalnoj mešavini procenat kiseonika veći od 46%. Sa ovim uredjajem ronjenje u Crnoj Gori dobija jednu novu širinu i postaje potencijalno odredište kako rekreativnih ronilaca na nitrox tako i tehničkih i zahtevnijih ronilaca.
Nekoliko dana smo ronili do sada poznate nam "vazdušne" lokacije, ali ovaj put na trimix mešavinu. Tihany (40m), Posejdonov grad (50m), Rt Veslo (60m). Potpuno nov doživljaj, novi prizori i novi detalji. Nadamo se da će sada, nakon što je MPS mešalica uspešno instalirana i puštena u DC "Marina", ronjenje u Crnoj Gori početi da se približava ronjenju u Hrvatskoj, tako blizoj, a ipak daleko ispred po mogućnostima i uslugama koju pruža roniocima.
Kao iznenađenje povodom uspešno završene instalacije MPS miksera, Dragan Gačević nas je poveo na novu lokaciju, za koji je pretpostavljao da krije olupinu broda "Carlotta"potonulog još davne 1942. godine. Dubina dna 72m.
Priprema za ovu ekspediciju je trajala nekoliko dana. Imali smo dovoljno vremena da spremimo i uvežbamo ekipu, montiramo i podesimo aparate, odaberemo odgovarajuće gasne mešavine kojima smo napunili boce i usaglasimo tehnike različitih škola tehničkog ronjenja.
U toku priprema za ovu ekspediciju, svako je imao svoje zaduženje, jedan je radio gas-blending, drugi popravljao rigging-e na stage-ovima, treći pripremao kameru i rasvetu, dok je četvrti radio više varijanti planova ronjenja u zavisnosti od dužine vremena koju ćemo provesti na dnu.
Svanuo je i taj dugo očekivani dan, dan zarona na brod na koji još niko nije zaronio, a za koji pretpostavljamo da je brod potopljen u Drugom svetskom ratu pod imenom "Carlotta".
Podelili smo boce u tri grupe koje smo kontrolisali više puta: obavezno nakon svakog punjenja i kasnije još 2-3 puta u različitim vremenskim intervalima. Što je sigurno, sigurno je. Mnogo je bolje više puta proveravati, nego napraviti jednom grešku.
I najzad smo krenuli. Kolima do trajekta, trajektom ka Budvi. Pre Budve smo skrenuli ka plaži Jaz, a zatim desno ka plaži Ploče. Dogovor je bio da nas na plaži Ploče čeka Tonči Frlan sa gliserom koji će nas prebaciti do lokacije. Ulaskom na trajekt dobili smo retkih petnaestak minuta predaha. Ovih dana imali smo žestok tempo. Rano ustajanje, montiranje miksera, zatim punjenje boca, odlasci na zarone. Uveče raspremanje, odnošenje boca do centra. A zatim je sledilo sređivanje opreme i pravljenje planova.
Kada smo stigli na plažu Ploče, bili smo prijatno iznenađeni. Poslednji put kad smo tamo bili, plaža Ploče uopšte nije ovako izgledala. Sada na ovom mestu fali još samo da se podigne neki hotel iz poznatog lanca hotela. Seli smo u kafić da jos jednom razradimo tablice po kojima ćemo raditi zaron. Sve se mora uzeti u obzir. Gubitak gasova, struja, mrak, hladnoća, ni najmanju sitnicu ne treba izgubiti iz vida. Plan je bio da ronimo 18 minuta, a maksimalna dubina 72 metra. Imali smo gasova za 23 minuta na toj dubini, ali smo, sigurnosti radi, odlučili da nam maksimalno vreme na dnu po kome radimo tablice bude 18 minuta.
Naravno, pre toga smo opremu odneli na mol i preostalo je samo da čekamo da se pojavi Tonči Frlan sa gliserom kako bi nas prevezao na lokaciju.
Konačno i gliser se pojavio, a ubacivanje opreme je moralo biti ekspresno zbog talasa koji su nemilice bacali čamac na mol.
Yamaha od 200 konja uspešno je savladala more i naša ekspedicija je mogla da počne. Do ovog trenutka su postoje šanse da se ekspedicija zbog dignutog mora odloži, ali sada, kada smo konačno krenuli, znali smo da ćemo toga dana otkriti da li se na lokaciji za koju se pretpostavlja da krije olupinu broda "Carlotta", on tamo zaista i nalazi.
Soniranje terena trajalo je neplanirano dugo. Pomalo nas je zbunjivao odraz, jer je uporno pokazivao blagu izbočinu. U jednom trenutku smo čak bili sigurni da je u pitanju podmornica. Posle četvrtog bacanja sidra napokon smo se zakačili. Struja od preko 1m/s samo je pokušala da nas spreči u našoj nameri.
Sam silazak na brod protekao je bez problema, ukoliko možemo da zaboravimo na jaku struju koja nas je dovodila u najčudnije položaje.
Parovi su bili Dragan Gačević i Predrag Bećirić, Karolj Kovač i Miloš Banduka. Svaki par je imao jednog kamermana. Spustili smo se dole i naišli na sidro koje se zakačilo za mrežu koja visi sa krmenog dela broda tako da se vijorilo kao zastava na vetru.
Krenuli smo u obilazak broda. Carlotta je očuvan brod, obrastao, sa mnoštvom mreža na sebi, prepun sitne ribe. Ležao je na dnu sakriven punih 67 godina. Prva ekipa je otisla na krmu, dok je druga produžila duž broda na pramac. Dogovor je bio da se za prvi zaron ne zavlačimo u brod, iako je druga ekipa naišla da ogroman otvor koji vodi u unutrašnjost broda nastao verovatno od mine na koju je naleteo, nego da ga osmotrimo, upoznamo, i napravimo istorijske snimke.
Nakon kratkih 18 minuta naše radosti morali smo lagano krenuti na dug put do vrha. Dragan i Predrag su se vratili na sidro, dok Karolj i Miloš to nisu uspeli, jer su otišli predaleko u razgledanje broda, pa su započeli izron u plavo.
Na 24 metra dubine, na zameni druge stage boce, Miloš je prvi ispalio bovu. Nedugo zatim, na najdužem deko zastanku na 6m bovu ispaljuje i Karolj. Sve to sa čamca pomno prati jedan od najiskusnijih ronilaca Crne Gore Tonči Frlan. O tome obaveštava drugu ekipu koja izranja u istom minutu kada i prva. Struja nas je odnela gotovo milju daleko od čamca. Za manje od 10 minuta obe ekipe su ukrcane i ogrejani suncem krenuli put obale.
Presrećni i zadovoljni sedimo na čamcu i prepričavamo doživljaje za vreme puta, pa za vreme raspremanja, nastavlja se u lokalnom restoranu, pa i u putu kući. Kao da smo dole bili godinama, a ne samo 18 minuta. Svako ima nešto da kaže, da objasni i da svoj trenutak ronilačkog zadovoljstva podeli sa drugima.Otkrićem lokacije ovog broda dodata je još jedna lokacija u Ronilačkom vodiču Crne Gore koju Dragan Gačević priprema već duže vreme.
U iščekivanju novih zarona u crnogorskom akvatoriju, kao i nastavak istraživanja postojećih i traženja novih olupina, radujemo se što će u skorije vreme tehnički ronioci iz cele Evrope biti u prilici da dođu, rone, vide i međusobno podele iskustva u DC "Marina".
