Belocrkvanska jezera se nalaze u južnom Banatu, u neposrednoj blizini Bele Crkve, od kojih je čak sedam pogodno za ronjenje. Najpoznatija jezera su: Glavno, Vračevgajsko, Šaransko i Šljunkara. Ona su nastala kopanjem šljunka sa dna nekadašnjeg Panonskog mora. Šljunkovita podloga i peščane obale daju jezerima prozirnu zelenkasto-plavu boju. Jedino od ovih jezera, Vračevgajsko, ima svoje izvore pa je zato voda u njemu nešto hladnija, ali je ujedno i čistija nego u ostalim jezerima.
Predivan sunčani dan smo iskoristili da odemo do Bele Crkve i da na jednom od njenih jezera uradimo nekoliko zarona. Ovoga puta su sa nama na izlet krenuli i naši novi članovi, novopečeni OWD ronioci. Odlučili smo da zarone uradimo na Vračevgajskom jezeru. Zbog velikih vrućina proteklih dana, poneli smo dve velike tende kako bismo mogli u hladovini da se oblačimo i odložimo opremu između zarona. Tende su se pokazale kao prava stvar jer je temperatura vazduha dostizala skoro 40 stepeni.
Prva grupa, u kojoj su se nalazili iskusniji ronioci je počela da se sprema za zaron i izvrši postavljeni zadatak orijentacije pod vodom pomoću kompasa.
Prva grupa je uspešno zaronila i otišla da uživa u istraživanju podvodnog sveta Vračevgajskog jezera, dok je druga grupa sa nestrpljenjem posmatrala mehuriće koje su ostavljali za sobom. Svi koji su ostali na obali pokušavaju da prate mehuriće i kontrolišu da li prva grupa uspešno obavlja postavljeni zadatak.
Vreme između dva zarona smo iskoristili da se podsetimo konfiguracije opreme, kao i raznih procedura koje su predviđene da se nauče na OWD kursu.
Dok su OWD-ovci bili u vodi,ostatak ekipe je uživao u prelepom danu. Naš prijatelj Jovan iz Bele Crkve je došao da nas poseti i da se druži danas sa nama. On nam uvek daje savete gde je najbolje da se roni u okolini Bele Crkve, a mi ga ne poslušamo baš uvek i to se obično pokaže kao greška. Za danas nam je savetovao da dođemo na Glavno jezero jer je bolja vidljivost. Ali se nama nekako više svideo ambijent na Vračevgajskom jezeru pa smo odlučili da ovde ronimo. Bez obzira što je zbog kupača bila malo lošija vidljivost na pojedinim delovim jezera, uživali smo i ovde u zaronima.
I druga grupa je završila svoje zarone. Do tada je već plićak bio prepun kupača koji su zamutili vodu. ali sad već "iskusnim" OWD-ovcima to nije predstavljalo problem da se uspešno orijentišu i izađu tačno na obalu. Od onog, prelepog zarona u bistroj vodi, prešli smo veliki put i zaron završili kao ronjenje u vodi sa slabom vidljivošću. Lagani uvod u neki od sledećih kurseva.
Verovatno ćemo sledeći put ipak poslušati Jovana i otići na Glavno jezero. Ili će to ipak biti Šljunkara?
