Carnatic je porinut 8. decembra 1862. i nosivosti 1,776 bruto tona. Bio je dug 89m i 9m širok. Bio je i parobrod i jedrenjak, i imao brzinu od oko 12 čvorova. Prvu plovidbu je ostvario 27. aprila 1863 od Southamptona do Alexandrije u Egiptu. Ovo je bilo u vreme pre Sueskog kanala , a po otvaranju kanala preuzeo je rutu Suez-India i dokazao da je brz i pouzdan brod kome je trebalo svega 49 dana od Southamptona do Ceylona.
Carnatic, potopljen kod Abu Nuhasa, je jedna od najstarijih poznatih olupina u Crvenom moru. To je takođe drugi nesrećni slučaj gde je ugledna Britanska brodovlasnička kompanija poslala izuzetno plovilo koje je potonulo nasukavši se na Egipatske koralne grebene. Carnatic je bio relativno nov brod, samo sedam godina star.
12. septembra 1869, kapetan P.B. Jones je poveo Carnatic preko plitkog grebena u Abu Nuhas. Odluka je doneta zbog mišljenja da je brod bezbedan i stabilan i da može da ostane na otvorenom moru jos jednu noć uprkos lošim vremenskim uslovima. To je bila odluka da ne bi putnike izlagali spoljašnjim lošim uslovima, procenili su da je bolje da 210 putnika ostane u unutrašnjosti toplog broda. 210 putnika i članova posade je ostalo na brodu uprkos neslaganju mnogih. Carnatic se nasukao na tvrdu neravnu podlogu grebena zbog izuzetno jakih struja koje su ga skrenule sa njegove putanje. Ubrzo, 14. septembra voda je pocela da nadire kroz naprsnuća u trupu. Kapetan Jones je naposletku dozvolio evakuaciju pozvavši prvo žene i decu na čamce za spašavanje. Gotovo momentalno, brod je pukao na dva dela. Posada i putnici su hrabro asistirali u spašavanju i obavezama koje su imali do poslednjeg momenta. 31 zivot je izgubljen te noći na Carnaticu. Brod Sumatra, koji je takođe pripadao istoj kompaniji
’The Peninsular and Oriental Steam Navigation Company’, je prolazio u blizini u to vreme. Da bi privukli pažnju zapalili su seno i ispalili jedinu signalnu raketu koju su imali u noćno nebo. Spasila ih je posada Sumatre ali tek nakon hladne noći provedene na ostrvu Shadwan do kog su doveslali čamcima za spašavanje.
Olupina sada leži na dubini od 25 metara i lako je dostupna svim iskusnijim roniocima. Upravo zbog relativno male dubine ova olupina je prva na kojoj je organizovano spašavanje tovara. Carnatic je prevozio 40,000 zlatnih kovanica, koje bi danas imale vrednost od nekoliko miliona funti. Šipke bakra, bale pamuka i Kraljevska pošta su takođe bile deo tovara. Olupina je otkrivena 1984. godine i iako je prepolovljena pre potonuća, praktično je potonula u komadu. Najplići deo olupine je na 17 metara a najdublji na 28 metara i iako leži na dnu mora 140 godina postoji još mnogo toga vrednog za videti na ovoj olupini. Do lokacije se stiže dnevnim izletima iz Hurghade ili Sharm El Sheikha ili sa safari obilazaka.
