Na samom početku priče treba reći da većina ronilaca i dan danas Luanu pogrešno zovu Dormio, Giuseppe Dormio. Ova dva broda su skoro istih dimenzija, slične konstrukcije, potonuli su skoro u isto vreme, na isti način, naletevši pramcem na minu i nalaze se relativno blizu jedan drugog. Iako se već neko duže vreme zna da je brod koji leži 5 milja južno od rta Kamenjak u stvari Luana, naziv koji se odomaćio u ronilačkim krugovima, Dormio, je jako teško promeniti.
Luana je izgrađena 1892. godine u P. Austin & Son brodogradilištu u Sunderlandu. Napravljena je za Leith, Hull & Hamburg Shipping company pod imenom Majorka. To je bio teretni brod dužine 72m i širine 10m, sa dva jarbola, jedan na pramcu i jedan na krmi. Imala je i tri spremnika, jedan pramčani i dva krmena. Na samoj krmi i danas se može videti predivno krmeno kormilo. U nju je bio ugrađen motor sa trostrukom ekspanzijom od 136 HP.
Majorka menja vlasnika i ime 1924. godine. Odlazi u Belgiju, matična luka joj postaje Antwerpen i brod menja ime u Leopold De Wael.
Posle devet godina, 1933. godine, brod ponovo menja vlasnika i dobija novo ime Luana, a matična luka mu postaje Napulj. Poslednji vlasnik bio je Raffaele Romano iz Napulja.
U martu 1947. godine Luana je prevozila boksit iz Manfredonie za Veneciju. Pet milja južno od rta Kamenjak naletela je na minu i potonula. Na žalost 12 članova posade je poginulo. Mada je ostalo otvoreno pitanje kako se Luana uopšte našla blizu istarske obale, koja joj baš i nije bila usput. Nadamo se da će istorija naći odgovor na ovo pitanje.
Olupina danas leži na 48 m dubine u uspravnom položaju. Najvišlja tačka broda se nalazi na 36m dubine. Širina broda je 10m. Pramac je okrenut prema Puli, izgleda kao da je odvojen od ostatka olupine, mada se još uvek drži za nju desnim delom.
Ova olupina je izuzetno pogodna za tehnička ronjenja, zbog dubine, a i sam zaron ipak zahteva jedno veće iskustvo od ronioca.Ronjenje se obično počinje na komandnom mostu, odakle se lagano spušta prema krmi broda. Na ovoj olupini je skoro uvek odlična vidljivost, tako da je ronjenje na njoj bez obzira na dubinu veoma prijatno. Dešava se da struja bude dosta jaka, tako da treba voditi računa o tome. Velika jata riba se redovno sreću oko broda i ponekad nam zaklanjaju pogled na olupinu. Pošto je drvena paluba istrulila, lepo se može videti ruda boxita koju je brod prevozio. Pramčani i krmeni jarbol su slomljeni i leže na palubi.
Osim spoljašnjeg razgledanja, moguće je zavući se i u brod, po spremnicima i u komandni most broda. Najlepši doživljaj je ipak odlazak na krmu broda gde se još uvek nalazi kormilo. Na komandnom mostu možemo sresti stalne stanovnike olupina, velike ugore.
