Teretni parobrod Vis, sagrađen je 1921. godine u Glazgovu pod imenom Renteria. Pravljen je za norvešku kompaniju Dampskinlsk Garonne. 1934. godine postaje vlasništvo kompanije Oceanija iz Sušaka i dobija ime Vis i predstavlja samo jedan od brodova velike flote u njihovom vlasništvu između dva svetska rata. Na samom početku Drugog svetskog rata brod je dobio veliku oznaku JUGOSLAV, kao i državnu zastavu, u cilju zaštite od napada vojnih brodova i podmornica, kao broda iz neutralne ratne zone.
Međutim, okupacijom Jugoslavije u aprilu 1941. svi teretni brodovi presretani od strane britanskih i američkih podmornica su bili korišćeni u vojne svrhe, te je brod nastavio plovidbu u konvojima uz celu američku obalu od Kanade uz obalu Severne Amerike do Kube, do kraja rata uspešno izbegavajući nemačke zamke.
Po završetku Drugog svetskog rata brod je nastavio plovidbe prema Velikoj Britaniji, zatim severnoj Africi i nazad ka Jugoslaviji.. Na svoju poslednju plovidbu 13. februara 1946. brod je isplovio iz Rijeke na utovar uglja u Rašu.
Zbog neraščišćenih minskih polja u centralnom delu prolaza Vela Vrata naređeno je da se putuje uz samu istarsku obalu, međutim, u tim mirnim jutarnjim časovima, na samom prolazu Mašnjak na ulazu u zaliv Plomin brod je, uz snažnu eksploziju, pogodila podvodna mina. Prvo je pao jarbol, a brodu je rasporena prednja desna strana. Iako je prva reakcija kapetana Franje Jurkovića, oficira Svete Rankovića i vođe palube Ante Kraljevića bila pokušaj spašavanja tovara, on je tonuo takvom brzinom da to nije bilo moguće postići. Tri člana posade su tragično stradala dok je ostatak posade spasao jedan motorni jedrenjak i iskrcao u Rabac.
Ovaj teretni parobrod sa dužinom od 120m i širinom 12.5 m sa 4 teretna prostora, dva u prednjem i dva u zadnjem delu, leži na dubini od 47-63 metra, oko 300 metara od obale i jedna je od najočuvanijih olupina u ovom delu podmorja, sa mnogo zanimljivih detalja i brodske opreme. Na ogromnom dimnjaku vidljivo je slovo O kao logo kompanije.
Na dnu, uz brod, vidljivi su i ostaci drvenih čamaca za spašavanje. Na pramcu se nalazi rupa prečnika oko 6 metara, i delimično je urušen.Ostatak broda je, uz nedostatak drvenih delova, jako dobro očuvan. Moguće je prilično bezbedno proći potpalubljem u središnjem delu broda gde su vidljiva i kupatila sa kadom i stakleni prozori u sobama ispod komandnog mosta.
Samo ronjenje može se svrstati za kategoriju naprednih ronilaca iz prostog razloga što sa 40m možete videti brod, ali za bilo koju drugu akciju morate se spustiti niže. Takva vrsta ronjenja zahteva specifičnu opremu, a takođe i gasne mešavine koje vam omogućavaju da brod sagledate u pravom svetlu. Vidljivost je dobra, mada ponekad može da se pokvari. Mnogobrojni detalji na 120-metarskom brodu prolaze pored vas, tako da u svakom sledećem zaronu postajete svesni svojih propusta. Jedan zaron na ovu olupinu, sigurni smo, neće vam biti dovoljan.
